Zahvalnost

Ponukana sam nedavnom anketom da napišem par riječi, a ukratko, moglo bi se svesti na: Zahvalnost.

Ispunjavajući ponovno anketu prisjetila sam sa mojih početničkih dana u Oazi. Došla sam po preporuci (hvala Mary!) sa željom da malo poradim na oslobađanju svoje ženske energije i zato što sam čula da je trbušni ples jako zdrav za žene, što mi se činilo logično obzirom da ta tjelesna aktivnost pokreće dio tijela koji je često zapostavljen (ako ovdje imate primjedbu: kako kod koga - imate potpuno pravo!) i nije baš puno u pokretu obzirom da dosta žena radi poslove koji uključuju manje kretanja, a više sjedenja.

Tih prvih dana dok sam pokušavala oponašati pokrete ne skidajući oka s Ivane, ozbiljnog koncentriranog lica, ponekad i grizući donju usnu, sve se činilo dosta dobro i pristojno dok ne bih pogledala u onaj naš veliki špigl u kojem se ništa ne može sakriti. Ajmeee katastrofe! Metla, metla! Yoga, Tai Chi - sve mi je to išlo od ruke, ali u ovom slučaju mi nije pomoglo! Prva stvar koja mi zaista nije išla... Bilo je zgodno promatrati i nositi se s time kako je to kad se trudim, a nisam baš neki talent... Svejedno sam sa satova redovito  odlazila vesela, pjevušeći nove pjesmice i cupkajući po ulici. A s vremenom postao je gušt i zirnuti nekad u ogledalo...

No, da ne duljim puno, od onda je prošlo par godinica i ja sam u Oazi našla ono čemu se nisam mogla ni nadati. I zbog toga sve ovo i pišem.
Našla sam puno veću širinu, upoznavanje sa drugim tradicijama, nemalo sam se iznenadila kad smo učili slušati glazbu, o instrumentima, upoznavale se sa tijelom… Ono što mi se čini jako vrijedno je to naše zajedničko druženje, zaista smo pronašle oazu u kojoj možemo istraživati, izraziti se, zabaviti, opustiti (masaža je mrak!).
I tako su s vremenom nastojanja da dostignem savršenstvo u izvođenju pokreta i naših koreografija postala manje važna.

A najvrednije od svega je što imamo našu Ivanu koja ne samo da uvijek smišlja kreativne načine kako da nam približi nešto novo, već nam uvijek iznova daje podstrek za dalje (to je ono kad zapnemo i ne znamo same otplesat koreografiju, a ona nas prvo pohvali i tek onda predloži da probamo zajedno proći problematični dio Smile), pa u paketu dobijemo i psihoterapiju na temu samopouzdanja, i to opet umjereno i nenametljivo, da ne bude previše, jer moj je doživljaj da je Ivana uvijek tu za nas kada i koliko to nama treba. Zna da nije lako ni jednostavno čuti i primiti pohvale. Valjda zato što mnogi nisu navikli... Nije bilo prilike za vježbanje te vrste. Smile

Eto, zato je ja puno volim! I NIJE MI OBEĆALA ČOKOLADU ZA OVAKAV TEKST!!! Ivana, od srca ti hvala, to što radiš, radiš na divan način i zato Oaza nije samo školica trbušnog plesa, već puno, puno više od toga!

Zagrljaj i pusa, Maja
06/2011.